Као последица различитих (неуспешних) кадровских комбинација, девет месеци је столица директора младеновачког Центра за културу била празна. Крајем маја Скупштина Београда пресекла је причу именовањем директоре више установа културе чији је оснивач град Београд. Тако је уместо Саше Марковића, за новог директора Центра за културу Младеновац именован Ненад Љубеновић.

Професор и акордеониста (харомоникаш), НЕНАД ЉУБЕНОВИЋ , рођен је у Београду где је стекао основно и средње музичко образовње у школи "Др. Војислав Вучковић" у класи проф. Радмиле Станишић. Музичко образовање наставља на Националној Музичкој академији Украјине "Петар Иљич Чајковски" у Кијеву у класи проф. Владимира Булавка и доц. Павела Фењука. Дипломирао је годину дана пре рока са највишом оценом.

Са Љубеновићем смо разговарали о креирању програма, пријему и сарадњи са општинским установама, проблемима и решењима. Наш саговорник као први утисак наводи једно опажање које сигуно дели са многим Младеновчанима.

− Младеновац има тај специфичан проблем да је близу Београда, а опет тако далеко када треба погледати неку представу или филм. Зато нам из Београда често кажу шта ће вама нови филм када сте близу Београда, а то је по мени неприхватљиво. Рецимо филм "Анђели и Демони" код нас је каснио читавих месец дана од београдске премијере и онда није чудо што нико неће да га гледа...

И онда можете да се уздате само у домаће филмове ?

Да, али и ти домаћи филмови колико су добри за нас јер нам пуне биоскоп, толико и није добро да се само на тај начин одржавају културне вредности. Ми морамо да направимо широк спектар од документараца до циклуса данског, кинеског или еротског филма.

Да ли ће ваша професија пресудно утицати на формирање програма. Конкретно, да ли ћемо само слушати концерте озбиљне музике ?

Бављење културом подразумева равнотежу. Мени јесте најлакше да одрадим музички део програма али оно што желим да урадим у првој години је да вратим позориште у Младеновац, да осим Позоришног фестивала буде што више разноврсних представа јер људи то воле. Делује једноставно сести у кола и отићи у неко београдско позориште, али када дођете уморни са посла, са полупразним новчаником то није нимало просто како изгледа људима из Београда. Публика у Младеновцу има позоришну традицију, ма колико је ово време које смо преживели и које живимо на то утицало. То вам је као са навијачима ОФК Београда - нема их нигде на стадиону, али када треба сви се скупе, само им дај нешто због чега би дошли. Тако ће бити и овде.

Осим повратка позоришта да ли можемо да очекујемо још нешто ?

Желим да вратим атрактивније програме. Циљ нам је и едукација, односно усвајање нових културних вредности. Ту мислим пре свега на трендове у класичној музици, техно, џез, блуз - све то треба понудити људима да чују. Пробаћемо са системом анкетирања да видимо шта би то људи заиста волели да погледају и чују.

Да ли већ имате увида у нешто што би назвали "младеновачком културном публиком" ?

Публика мора да се прави. Мени је жао што овде не постоји дечији културни центар. Формирање културно ангажоване публике почиње већ у најранијем узрасту. Та деца која учествују у разним програмима постају публика, а да не причамо о њиховим другарима и родитељима који их у томе прате. Покушаћемо да на једном месту окупимо креативне радионице које се одржавају по основним школама како би им омогућили заједнички рад и професионалну подршку.

Један од најјачих адута Центра за културу је уређена и удобна биоскопска сала. Шта ће бити са филмским програмом ?

Ми можемо да мењамо сваки дан различите филмове, од блокбастера до старих филмова, тако да током недеље имате увек разноврсне пројекције. Покушаћемо да вратимо култ "Фоајеа" где ће људи моћи у опуштеној атмосфери уз кафу да погледају неки добар филм на видео биму. О томе сам разговарао и са бившим директор Сашом Марковићем који је покушао да иде у том правцу али жао ми је што није успео. Да ли ћу ја успети, то ће време показати.

Каква је ваша сарадња са општинским установама и њиховим челним људима ?

За овај кратак период наишао сам на топлу добродошлицу код председника општине и драго ми је да делимо мишљење о решавању неких проблема. Такође, добру сарадњу имам и са председником и замеником председника Скупштине. Мислим да имам подршку свих људи у општини јер нам је свима исти циљ - да направимо нешто. Ја сам председнику први дан рекао да имам две опције - да седим и да ме баш брига и да покушам да урадим нешто. Ја сам по природи особа која воли изазове. Лако је бити домаћин пред пунима столом, али хајде направи нешто у сиромашној средини. Ја разумем ако постоји неки револт код људи, као у локалном кафићу када дође неко са страна па сви кажу - `ајде да га бијемо !

Ја нисам овде дошао да се бијем већ да пробам да направим нешто у шта верујем. Да у средини која је погођена тешком економском ситуацијом направим нешто корисно. Лако је бити и председник општине тамо где има пуно пара, али у тешким ситуацијама сви беже од одговорности. Ја сам ту одговорност преузео.

Осим ова два јака фестивала, Ликовне колоније и Позоришног фестивала, мислим да Младеновцу треба и један музички фестивал. Не говорим ово субјективно, као музичар, већ да се људима да мало ширине и слободе и да на чистом ваздуху слушају добру и разноврсну музику. Покушаћемо наредног лета да нађемо неку локацију у природи где би се на летњој сцени одржавали мини концерти. И времном да се то развије у фестивал, јер и Егзит и Гуча су почели на прашњавој пољани и не видим зашто и Младеновац не би имао нешто приближно.

Шта нас очекује до краја године ?

Имамо Ликовну колонију и октобарски Позоришни фестивал где је селекција изузетно добра. Пробаћемо да тај фестивал испратимо и медијски и пратећим догађајима. Након тога имамо редовни програм. Уз сарадњу са дистрибутерима који нам шаљу своје филмове, покушаћу да у септембру покренем циклус еротског филма који би се свакодневно приказивали и серију документарних филмова као припрему за Позоришни фестивал. Уколико то будемо могли да финасијски испратимо даћемо до краја године још неку представу.

У каквом је стању "хардвер" Центра за културу, конкретно да ли сте задовољни просторијама у којима треба да се одржавају догађаји које сте најавили ?

Ми имао простор где су канцеларије од којих желимо да направимо свлачионице, да нам се глумци не би пресвлачили у тоалету или по канцеларијама. Ако нам дође 30 људи који учествују у некој представи ми сада немамо где да их ставимо да се пресвучу и спреме. Срамота је када вам дође неки велики уметник, а ви му кажете - пресвуци се у WC - у. У простору где се сада налази Радио Младеновац са којима смо постигли договор и они се тренутно премештају, планирамо да направимо канцеларије и још једну или две учионице. Морамо да решимо те имовинске папире да би могли да рачунамо на новчану помоћ. Од такозваног стана који се налази иза пројекционе собе, до локала "Сцена" чији простор припада Центру за културу. Бисокоп је у добром стању, добре столице, климатизован, добро осветљење и долби систем, али су пројектори стари преко 40 година, иако је квалитет слике задовољавајући.